kamenolomi na Lujzinskoj cestiUz dio Lujzinske ceste ispod Tratskog brijega, prije Banskih vratiju bio je nekad kamenolom. Kopao se kamen bar na dva mjesta, što je vidljivo i danas.
To je danas ulica Franje Račkoga.
fotografirao Adamić
- ulica Račkoga -1.JPG (254.54 KiB) Pogledano 14948 puta
Kamenolomi su posve sigurno počeli raditi za potrebe izgradnje Lujzinske ceste. Ono što čudi je da su bili u upotrebi još 1913., kad je to područje već bilo naseljeno. Očito im je zarada bila važnija od sigurnosti.
Kamen je u to doba najviše služio za zatrpavanje Brajdice.
Tadašnje novine pišu o eksploziji u kamenolomu na dan 20.veljače 1913.
Pogibeljna eksplozija u kamenolomuU četvrtak o podne imalo se u kamenolomu tvrdke David Janoš i sin na Lujzinskoj cesti izpaliti dvije sedam metara duboke mine. Jedna mina bila je postavljena u rupi na visini od oko 20 metara, a druga izpod nje. Kad je došao čas za zapaljenje, zatvorilo se promet na cesti i odstranilo se ljude i blago od kamenoloma.
Prvu minu je zapalio radnik Slavko Zaharija, a drugu, izpod nje, radnik Josip Frlan. Obje mine imale su eksplodirati u jedan hip. Ali slučaj je htio, da je doljnja mina eksplodirala malo prije nego gornja. Pošto je doljnja mina raztresla hridinu, uslied toga je gornja mina eksplodirala u razpuknutom kamenju, te se je ovo prema vani tako razpršilo po okolišu, da je bilo strahota gledati.
Veliki komadi kamenja padali su iz velike visine ne samo po cielom kamenolomu, nego i po Lujzinskoj cesti i Tvorničkoj ulici
1.
Kamenje je najviše popadalo na Šaranićevu staju i kućicu , koje se nalaze pred kamenolomom, te je porazbijalo krovove i inače teško oštetilo ove zgrade. Kamenje je probilo u sobe, razbilo pokućstvo, srušilo vrata i t. d. Vlastnik trpi veliku štetu. Na Lujzinskoj cesti ranilo je kamenje Vida Maršanića iz Podhuma, starog 31 god, otca troje djece a ubilo je jednog konja od Ivana Šarinića, koji je vriedio 240 K. te težko ozliedilo jednog konja od Mihe Hlača. Kamenje je u Tvorničkoj ulici oštetilo zgradu tvornice kože, jer je porazbijalo sva stakla i prorešetalo krov tako, da vlastnik tvornice, Ivan Bakarčić, trpi prema njegovoj izjavi - štetu od po prilici 3000 kruna. I na drugim zgradama u Tvorničkoj ulici probušeni su krovovi na više mjesta.
Srećom ovo kamenje, koje je prodrlo kroz krovove u nutrinju zgrada, nije nikoga ozliedilo, već se samo mnogo njih prestrašilo, te nenadane kiše golemih komada kamenja, koji su uz prasak i lomljavu bušili krovove.
Kod palenja mine bio je od strane red. oblasti prisutan red. nadstražar M.Hrastina, koji je o slučaju odmah obaviestio poglavatstvo, te je na lice mjesta izašao obć. bilježnik V. Miletić.
Ranjeni Maršanić bio je odpremljen u bolnicu, a ubijeni konj odstranjen u mrcilište. Radi povedenja daljnjih izvida, bilježnik je obustavio poslovanje do dolazka povjerenstva kot. oblasti.
Ovo je malo zatim došlo na lice mjesta, odredilo shodno, te dozvolilo nastavak radnje.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1Tvornička ulica- danas Ružićeva ulica
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- ulica Račkoga nekad .jpg (188.92 KiB) Pogledano 14948 puta
Samo tjedan dana kasnije došlo je do nove nesreće i odrona kamenja na dijelu kamenoloma koji se nedugo prije toga prestao koristiti, nedaleko od mjesta prve nesreće.
O tome tada izvještava "Novi list":
fotografirao Adamić
- ulica Račkoga 2.JPG (321.7 KiB) Pogledano 14948 puta
Odron briega na Lujzinskoj cestiStanovnici gornjeg dijela Lujzinske ceste bili su u četvrtak oko 8 sati na večer prestrašeni strahovitim štropotom i zemljotresom. Veliki komad kamenitog briega na kamenolomu Ivana Davida i sina srušio se uz neopisivi šum i lomljavu. Stanovnici okolnih kuća, koje su bile obavijene silnom prašinom, obuzeti najvećom stravom iztrčali su iz kuća, boječi se da će se srušiti čitav brieg i zasuti kuće i njih.
Golemi komadi kamenja padali su na podnožje briega. Ima komada od 30 kubičnih metara. Pod briegom nalazile su se dvije velike barake, u kojima je bila smještena kovačka i kolarska radnja Ivana Večerine, a u kojima se je nalazilo mnogo materijala i oko dvadeset kočija i kola, i obje ove barake je masa kamenja upravo zgnječila.
Večerina trpi štetu od 30 tisuća kruna, jer je sve što se nalazilo u radionicama zdrobljeno. Zaposleno je bilo 12 kovačkih i kolarskih radnika i svi su ovi sada ostali bez posla.
U dvorištu Justinove kuće bilo je više drugih kola i kolica, a sve je to golema hrpa kamenja zasula i zdrobila. Ogromni komadi kamenja nisu se ipak daleko odvaljali. U petak cio dan išlo je obćinstvo gledati, kako se je brieg srušio.
Da se je to dogodilo po danu bili bi kovački i kolarski radnici valjda zakopani pod kamenjem a moguće bi još tko bio nastradao, jer se u dvorištu Justinove kuće nalazi uviek mnogo zaposlenih ljudi, a tako i konja.
Pod večer, prije nego se srušio dio briega, koji je visok 40-50 metara, počeli su padati kamenčići, a po tom se već moglo naslutiti, da će se srušiti komad briega, ali nitko nije slutio, da bi se srušio onako ogroman dio.
Onamo se prije nekoliko vremena miniralo i kidalo brieg za nasipavanje Brajdice, a onda se onaj dio napustio i prešlo na lomljenje briega nešto dalje.
Gornji dio briega bio je izbočen, ali jer je sve sam kamen, izgledalo je da se ta velika izbočina neće nikada srušiti.
Kako se u nedalekoj blizini minira i lomi isti brieg, tako je ta izbočina svaki put, kad je mina eksplodirala, bila uzdrmana. ta izbočina sastojala se od hrpa razpuknutog kamenja, koja je (kako se sad vidi) počivala nevezano na kosoj gladkoj stieni.
Ona slaba naravna veza, koja je tu golemu hrpu visećeg kamenja držala privezanu uz gladku kosu stienu, popustila je i tako je taj dio izbočenog briega skliznuo niz stienu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Početkom iste godine, u siječnju 1913. zbog odrona je stradao radnik kamenoloma Jakov Kružić Augustinov, 44 godina star, iz Hreljina, otac petero djece.
On se spustio užetom s vrha prosječenog trsatskog brijega na veliku izbočinu, koju se htjelo minirati. Dok se spuštao, otkinuo se jedan kamen koji ga je udario u glavu. Jakov se onesvjestio i pao na izbočinu- Radnici Tomašić i Frlan spustili su se po užetu do njega, zavezali ga i digli užetom.
Unesrećeni je zadobio ozljede glave i unutarnje ozljede.
Dizanje unesrećenog užetom promatralo je mnoštvo građana.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Možda se netko sjeća događaja (mislim da je to bilo prije otprilike 20ak godina-1990ih) kada se odvalio na tom području veliki kamen, pao u kafić i usmrtio jednog mladića?
Očito su stijene (bile) nestabilne zbog nekadašnjeg kopanja kamenja---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1891. radnici u kamenolomu našli su na tom području spilju.
1921. godine istražene su na području bivših kamenoloma 3 spilje, o čemu je pisao časopis Liburnia 1924. O tome pročitajte više u temi SPELEOLOGIJA
Postao/la torretta » 13.1.2014, 15:15 
. Jedna mala zanimljiva dopuna: Domaći ljudi su kavu u Preluku zvali FRANKOVIĆEVA KAVA. Pretpostavljam da je taj gospodin bio koncesionar ili nešto slično. Možda zna netko nešto o tome?
........
